Seminar u čast 150 godina diplomatskih odnosa

Waka sensei u Mađarskoj 2019.

Budimpešta 14 - 16. jun 2019.

 

Dana 15 i 16. juna 2019. održan je seminar sa Waka Senseijem Hombu dođo čoom Mitsuteru Uešibom u Budimpešti na kome je pored nekoliko stotina drugih učesnika prisustvovalo i nas desetoro iz Aikikai Srbije.

Povod za seminar nađen je u 150-toj godišnjici uspostavljanja diplomatskih odnosa između Mađarske i Japana, događaja koji se odigrao svega trinaest godina pre uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Japana između Kralja Milana i Cara Meiđija (za života Mucuhita). Iz ovoga bi naivno mogli zaključiti da je za 13 godina zakazan sličan seminar u Beogradu. Seminari se na zakazuju toliko ranije tako da je i to moguće ...

Doputovali smo dan pre seminara i vrelo popodne iskoristili kao i hiljade drugih turista za bar mali obilazak velikog, čistog i sređenog grada. To "mali obilazak" treba shvatiti uslovno kao zagrevanje za naredni dan - prešli smo skoro 20 km u preko četiri sata dugoj šetnji pentrajući se se po budimskim brdima.

Tog popodneva je postojao poseban trening koji je vodio Waka namenjen samo mlađima kao najava za seminar. Pored pokušaja da sami sebe nateraju na ovaj trening, naši relativno mlađi (trening je bio za vežbače od 15-35 godina) su ostali uz nas i iIspostaviće se da je to bila mudra odluka - trening je bio u neklimatizovanoj zagušljvoj i pretoploj sali, ispostaviće se da ga nisu svi ni završili koji su ga započeli.

Glavni program je u subotu počeo u MOM sportskom centru, velikoj hali sa 1.500 m² novih ali tvdih i klizavih od talka puzzle strunjača. I pored vrućine i mnogo učesnika moglo je da se nesmetano vežba. Vremena su se promenila za nas koji pamtimo nekoliko decenija u nazad - nekada su mudanše (nemaoci dan pojasa) činili bar 80% učesnika sličnih seminara, na ovom seminaru je bilo suprotno - teško da ih je bilo više od petine. Ujedno se i godište vežbača pomerilo nagore i na moju veliku radost bar po izgledu nisam spadao među najstarije prisutne.

Zajedno sa Wakom došlo je desetak japanskih judanša (dan pojaseva) koji su vežbali na seminaru, ostatak je činila očekivana šarena grupa raznih nacija. Po zemljama iz kojih su Mađara je prirodno bilo najviše, Rusa, Ukrainaca, Čeha, Slovaka i nas iz Srbije, jedan sjajan Turčin i ko će znati ko još i odakle.

Fotografija sa i oko treninga bi bilo više da se domaćin nije setio da je zabranjeno slikanje na treningu (što je sasvim ispravno) ali i pre i posle čak i na delu koji su nazvali foto sešn (pronađite kako se ovo piše na mađarskom). Pomislio sam u jednom trenutku da će zvanični fotagraf kao na svadbi sutradan da ide pored svakog i da nudi fotografije da ih kupimo! Angažovali su i redare, čikice koje su skakale čim bi se neki mobilni pojavio u rukama publike ili učesnika! To je jedini razlog zašto nemam fotografiju sa pomenutim finim turskim gospodinom.

Subotnja večera sa Waka senseijem je bila eskluzivna, svega nas je 80-tak bilo prisutno na njoj. Moriteru smo da li poklon koji smo mu spremili još kod kuće i slikali se sa njim. Simpatično je bilo što nas je Waka odmah prepoznao i pitao da li smo iz Sorabije.

Posle skoro dvadeset godina Aleksandra Šutović poznatija kao Saška i ja smo imali priliku na večeri da se lepo ispričamo i podsetimo starih aikido dana.

Hrana je u skladu sa cenom na večeri bila sasvim pristojna ali nije piće bilo uključeno. Ne pamtim da sam popio toliko vode uz jedan obrok i moram da primetim da je bilo prilično egzotično jesti jela mađarske tradicionalne kuhinje uz mineralnu vodu, sa i bez mehurića, na smenu... Vino je bilo malo bezobrazno skupo.

U nedelju je nakon drugog treninga održan i embukai.

Na posletku, bio je to jako naporan ali veliki aikido vikend. Vredan seminar u sjajnom društvu svojih učenika kao potvrda da je ono što oduvek radimo u našim dođoima upravo izvorni Hombu aikido - čak su i principi na kojima je Waka sensei insistirao svih treninga upravo deo našeg kursa.

 

pogledajte: Waka sensei u Rumuniji 2017.

pogledajte: Waka sensei u Bugarskoj 2015.

 

Gore